Uže je sredstvo za prenošenje sile na daljinu. Uže je osnovni rekvizit bilo kakve spasilačke akcije. Koristi se za penjanje, spuštanje, izvlačenje, osiguravanje i transport. Užad su se nekad pravila od prirodnih materijala (konoplja), a sada se prave isključivo od sintetičkih materijala. Prednost sintetičkih vlakana su brojne: prvo se izduži pre pucanja, čvršća su, ne upijaju vodu i bitno su lakša. Mane su mogućnost zaleđivanja i relativno mala otpornost na temperaturu izazvanu trenjem. Prema konstrukciji užad se dele na vijenu, pletenu, kombinovanu, sa jezgrom i košuljicom. Pletena, vijena i kombinovana užad bez košuljice se više ne koriste. Sva užad sa kojima se radi u moderno vreme imaju košuljicu i jezgro. Jezgro trpi najveće opterećenje (oko 80% ukupnog opterećenja), a zadatak košuljice je zaštita jezgra i preuzimanje dela opterećenja (oko 20%). Najvažnija parametri prema kojima se užad kvalifikuju i porede su:

-čvrstoća- statička sila koju je uže u stanju da izdrži pre trajne deformacije i pucanja. Zavisi od materijala, konstrukcije i debljine užeta.

-elastičnost- koeficijent izduženja užeta prilikom dejstva dinamičke sile. Prema elastičnosti užad se dele na dinamička (penjačka) i statička (fiksna).

Dinamička užad imaju koeficijent istezanja 20-60%. Dinamička užad koriste se uvek u uslovima za koje je tipična izvesnost pada penjača. Osnovna svrha dinamičkog užeta je preuzimanje kinetičke energije pada na račun istezanja čime se smanjuje sila koja deluje u sidrištu i na telo penjača. Statička užad imaju koeficijent istezanja 2-15% i koriste se uvek u uslovima u kojima se uže koristi za penjanje i izvlačenje (speleologija). Kada god je potrebno puzati uz uže, mnogo je lakše to izvesti na užetu koje se ne isteže, jer se tada uloženi rad penjača ne gubi na istezanje užeta.

-otpornost na vlagu, hladnoću i temperaturu- je kvalifikacija po kojoj se užad razlikuju. Prodor vlage u uže u potpunosti menja njegove dinamičke karakteristike težinu. Pri korišćenju užeta potrebno je višestruko se uveriti da nema mogućnosti trenja užeta o drugo uže ili o neki detalj stene. 

Kada se govori o užadi,tada se misli na debljine od 9-12 mm i dužine od 40-80 metara za dinamičku i 20-150 metara za statičku užad. Užad koja su manje debljine nazivaju se prusicima (6-8mm) ili zamkama (3-5mm),o njima detaljnije u nekom od narednih tekstova.

Svako uže ima na košuljici tzv. kontrolnu nit koja je upadljive boje i koja se proteže celom dužinom užeta u pravilnoj spirali. Kontrolna nit služi za proveru ispravnosti užeta.

Pošto je uže ključni atribut spasilaštva i planinarstva uopšte, potrebno je strogo paziti na njegovu ispravnost. U tom cilju potrebno je preduzimati sledeće:

-Užad se ne smeju čuvati mokra ili vlažna. Uže se suši na promaji u hladovini u slobodnim namotajima.

-Svako uže mora imati svoj karton u kome se vodi kako je i koliko korišćeno.

-Uže se ne sme gaziti jer je to najbolji način za oštećenje jezgra koje se teško primećuje.

-Krajevi užeta moraju se povremeno obnavljati kako se uže ne bi rasulo.

-Uže se ne sme puštati da brzo curi, jer je posebno osetljivo na trenje.

-Pre i posle korišćenja uže se obavezno povlači kroz ruke i proverava od oštećenja košuljice ili jezgra.

-Na kraju, svako uže koje je oštećeno u nekom delu, tako da se ne može koristiti, potrebno je skratiti tako da ne obuhvata taj deo ili ga u potunosti uništiti kako se ne bi greškom koristio.