Za pomoćne zamke
koristimo takozvane prusike, nazvane po nemačkom alpinisti Prusiku. To su tanja
užad debljine od 6 do 8 mm raznih dužina do 5 metara. U zavisnosti od namene
prusici su obično spojeni u kružne zamke i služe najčešće da obezbede što
pravilniji tok užeta kako bi se smanjilo trenje kroz karabinere, pored ove
namene prusike koristimo i priliko drugih aktivnosti u steni npr. prilikom
samospašavanja, ili prilikom podizanja palog partnera, ili prilikom izrade
nosila, itd.
Gurtne ili najlonske trake uglavnom služe za izradu kompleta ili nekog
sidrišta. Gurtne se mogu kupovati na metar kao i prusici.
Uže je sredstvo
za prenošenje sile na daljinu. Uže je osnovni rekvizit bilo kakve spasilačke
akcije. Koristi se za penjanje, spuštanje, izvlačenje, osiguravanje i
transport. Užad su se nekad pravila od prirodnih materijala (konoplja), a sada se
prave isključivo od sintetičkih materijala. Prednost sintetičkih vlakana su
brojne: prvo se izduži pre pucanja, čvršća su, ne upijaju vodu i bitno su
lakša. Mane su mogućnost zaleđivanja i relativno mala otpornost na temperaturu
izazvanu trenjem. Prema konstrukciji užad se dele na
vijenu, pletenu, kombinovanu, sa jezgrom i košuljicom. Pletena, vijena i kombinovana
užad bez košuljice se više ne koriste. Sva užad sa kojima se radi u moderno
vreme imaju košuljicu i jezgro. Jezgro trpi najveće opterećenje (oko 80% ukupnog
opterećenja), a zadatak košuljice je zaštita jezgra i preuzimanje dela
opterećenja (oko 20%). Najvažnija parametri prema kojima se užad kvalifikuju i
porede su:
-čvrstoća- statička
sila koju je uže u stanju da izdrži pre trajne deformacije i pucanja. Zavisi od
materijala, konstrukcije i debljine užeta.
-elastičnost- koeficijent
izduženja užeta prilikom dejstva dinamičke sile. Prema elastičnosti užad se dele
na dinamička (penjačka) i statička (fiksna).
Dinamička užad
imaju koeficijent istezanja 20-60%. Dinamička užad koriste se uvek u uslovima za
koje je tipična izvesnost pada penjača. Osnovna svrha dinamičkog užeta je
preuzimanje kinetičke energije pada na račun istezanja čime se smanjuje sila
koja deluje u sidrištu i na telo penjača. Statička užad imaju koeficijent
istezanja 2-15% i koriste se uvek u uslovima u kojima se uže koristi za
penjanje i izvlačenje (speleologija). Kada god je potrebno puzati uz uže, mnogo
je lakše to izvesti na užetu koje se ne isteže, jer se tada uloženi rad penjača
ne gubi na istezanje užeta.
-otpornost na
vlagu, hladnoću i temperaturu- je kvalifikacija po kojoj se užad razlikuju. Prodor
vlage u uže u potpunosti menja njegove dinamičke karakteristike težinu. Pri korišćenju užeta potrebno je
višestruko se uveriti da nema mogućnosti trenja užeta o drugo uže ili o neki
detalj stene.
Kada se govori o
užadi,tada se misli na debljine od 9-12 mm i dužine od 40-80 metara za
dinamičku i 20-150 metara za statičku užad. Užad koja su manje debljine nazivaju
se prusicima (6-8mm) ili zamkama (3-5mm),o njima detaljnije u nekom od narednih
tekstova.
Svako uže ima na
košuljici tzv. kontrolnu nit koja je upadljive boje i koja se proteže celom
dužinom užeta u pravilnoj spirali. Kontrolna nit služi za proveru ispravnosti
užeta.
Pošto je uže
ključni atribut spasilaštva i
planinarstva uopšte, potrebno je strogo paziti na njegovu ispravnost. U tom cilju
potrebno je preduzimati sledeće:
-Užad se ne smeju
čuvati mokra ili vlažna. Uže se suši na promaji u hladovini u slobodnim
namotajima.
-Svako uže mora
imati svoj karton u kome se vodi kako je i koliko korišćeno.
-Uže se ne sme
gaziti jer je to najbolji način za oštećenje jezgra koje se teško primećuje.
-Krajevi užeta
moraju se povremeno obnavljati kako se uže ne bi rasulo.
-Uže se ne sme
puštati da brzo curi, jer je posebno osetljivo na trenje.
-Pre i posle
korišćenja uže se obavezno povlači kroz ruke i proverava od oštećenja košuljice
ili jezgra.
-Na kraju, svako
uže koje je oštećeno u nekom delu, tako da se ne može koristiti, potrebno je
skratiti tako da ne obuhvata taj deo ili ga u potunosti uništiti kako se ne bi
greškom koristio.
Danas su nam na
raspolaganju razne vrste primusa, kako po obliku tako i po vrsti goriva koje
koriste. Postoje primusi koji kao gorivo koriste
benzin, špiritus, petrolej, propan-butan gas...Među planinarima i alpinistima
najrašireniji su primusi na propan-butan gas sa zamenljivim kartušama (boce)
kako zbog jednostavnosti upotrebe tako i zbog svoje male težine i gabarita. Mana
primusa na gas je što loše rade na niskim temperaturama, zato zimi vodimo računa
i primus nikad ne stavljamo direktno na sneg.
Lavinska
oprema-spada lopata za sneg,lavinska sonda i ortovox uređaji.
Lopata za sneg
služi za iskopavanje unesrećenih planinara.Uglavnom se pravi od aluminijuma i
teleskopskog je tipa.
Lavinska sonda
upotrebljava se za pronalaženje ljudi i opreme u snežnim lavinama.Sastoji se od
6 aluminijumskih šipki povezanih kevlarskim užetom da nebi
ispadale.Funkcionišu po principu zabadanja u sneg i služe za pretragu.
Postoje i specijalni uređaji
koji imaju lokatore na sebi pomoću kojih se locira zatrpani planinar,ali
on se mora uključiti pre prelaska lavinske teritorije.
