planinarenje i alpinizam

Karabineri su sprave koje služe za spajanje užeta sa sidrištem, za osiguravanje, za navezivanje i za pravljenje raznih vrsta konstrukcija za dizanje, spuštanje, transport.

Karabiner je nezamenljivi deo tehničke opreme i njen osnovni sadržaj. Vrlo veliki broj stvari u planinarstvu je moguće uraditi samo upotrebom užeta i karabinera uz posedovanje dobrog sidrišta. Karabineri se prave od raznih vrsta čelika, aluminijumskih legura i legura titanijuma. Bitno je znati da se ovalni karabineri koriste u speleologiji i pri spasilačkim konstrukcijama, a da se tzv. HMS karabineri koriste prilikom osiguravanja i spuštanja. Karabineri koji se mogu zabraviti zovu se karabineri sa maticom ili matičnjaci.

Matičnjaci se uvek koriste kod osiguravanja, spuštanja i spasavanja. Matičnjake treba izbegavati u situacijama kada položaj i kretanje užeta mogu dovesti do njegovog trljanja i oštećenja. Matica na karabineru ne utiče na njegovu nosivost, već samo predstavlja sigurnost za slučajno otvaranje karabinera. Karabiner mora imati oznake izdržljivosti koja postavlja proizvođač.

Karabineri tipično drže minimalno 1500 Kq opterećenja. Nosivost karabinera se odnosi na položaj pri kome je on zatvoren i opterećen po dužoj osi, kada je otvoren i opterećen po dužoj osi i kada je otvoren po široj osi. 1KN iznosi približno 100 Kg.

Frend (leptir)- je posebna, relativno složena mehanička naprava, koja se koristi za pravljenje međusidrišta prilikom penjanja suve stene. Princip rada je takav da se smešta u pukotine, a na opterećenje sve jače upire krilcima u zidove pukotine i na taj način sprečava ispadanje. Posebno je zgodan za korišćenje u plafonskim i previsnim pukotinama. Jednostavno se i brzo stavlja i sve više koristi u penjanju.

Sigurnost međusidrišta sa frendom direktno zavisi od onoga ko ga je postavio, odnosno od valjanosti nameštanja i sile koje se razvijaju kod pada. Postoje fix i flexi frendovi. Ne koriste se za spasilačke akcije, osim u delu pristupa povređenom.

Za zimske uspone i uspone na vrhove preko 3000m neophodna nam je zaštita za oči od povećanog UV zračenja. Ovu zaštitu ćemo izvršiti posebnim naočarima koje imaju poboljšanu zaštitu od UV zračenja. Takve naočare zovemo alpinističke ili glečerske. Na tržištu ih imamo raznih oblika i kvaliteta. Nije loše imati rezervne naočare u rancu.

Prilikom kupovine naočara moramo obratiti pažnju da li naocare imaju dodatne mogućnosti kao što su zaštita za nos, bočne štitnike koji mogu da se skinu, traku za oko vrata i da budu sa velikom zaštitom od UV zračenja(npr.X6).

Folija-Dragoceni dodatak opremi za bivakovanje je folija ili astro folija, a to je na polivinilsku osnovu nanešena aluminijumska prevlaka, koja dobro odbija hladnoću i zadržava toplotu tela. Folija je izrađena tako da joj je jedna strana srebrna, a druga zlatna. Na velikoj hladnoći srebrna strana se okreće ka telu, a radi zaštite od Sunčevog zračenja postupa se suprotno. Folija je teška 65 grama i treba da je poseduje svaki planinar koji krene na akciju. Loša strana joj je ta što se vrlo lako cepa pa je uglavnom moguće koristiti samo jednom.

Postoje folije koje su sa jedne strane gumirane, one su nešto teže i nešto skuplje, ali su zato i dosta otpornije pa ih možemo više puta koristiti bez problema.

Upotrebljava se prilikom bivakovanja ili za toplotnu zaštitu povređenog.

Za pomoćne zamke koristimo takozvane prusike, nazvane po nemačkom alpinisti Prusiku. To su tanja užad debljine od 6 do 8 mm raznih dužina do 5 metara. U zavisnosti od namene prusici su obično spojeni u kružne zamke i služe najčešće da obezbede što pravilniji tok užeta kako bi se smanjilo trenje kroz karabinere, pored ove namene prusike koristimo i priliko drugih aktivnosti u steni npr. prilikom samospašavanja, ili prilikom podizanja palog partnera, ili prilikom izrade nosila, itd.
Gurtne ili najlonske trake uglavnom služe za izradu kompleta ili nekog sidrišta. Gurtne se mogu kupovati na metar kao i prusici.

Uže je sredstvo za prenošenje sile na daljinu. Uže je osnovni rekvizit bilo kakve spasilačke akcije. Koristi se za penjanje, spuštanje, izvlačenje, osiguravanje i transport. Užad su se nekad pravila od prirodnih materijala (konoplja), a sada se prave isključivo od sintetičkih materijala. Prednost sintetičkih vlakana su brojne: prvo se izduži pre pucanja, čvršća su, ne upijaju vodu i bitno su lakša. Mane su mogućnost zaleđivanja i relativno mala otpornost na temperaturu izazvanu trenjem. Prema konstrukciji užad se dele na vijenu, pletenu, kombinovanu, sa jezgrom i košuljicom. Pletena, vijena i kombinovana užad bez košuljice se više ne koriste. Sva užad sa kojima se radi u moderno vreme imaju košuljicu i jezgro. Jezgro trpi najveće opterećenje (oko 80% ukupnog opterećenja), a zadatak košuljice je zaštita jezgra i preuzimanje dela opterećenja (oko 20%). Najvažnija parametri prema kojima se užad kvalifikuju i porede su:

-čvrstoća- statička sila koju je uže u stanju da izdrži pre trajne deformacije i pucanja. Zavisi od materijala, konstrukcije i debljine užeta.

-elastičnost- koeficijent izduženja užeta prilikom dejstva dinamičke sile. Prema elastičnosti užad se dele na dinamička (penjačka) i statička (fiksna).

Dinamička užad imaju koeficijent istezanja 20-60%. Dinamička užad koriste se uvek u uslovima za koje je tipična izvesnost pada penjača. Osnovna svrha dinamičkog užeta je preuzimanje kinetičke energije pada na račun istezanja čime se smanjuje sila koja deluje u sidrištu i na telo penjača. Statička užad imaju koeficijent istezanja 2-15% i koriste se uvek u uslovima u kojima se uže koristi za penjanje i izvlačenje (speleologija). Kada god je potrebno puzati uz uže, mnogo je lakše to izvesti na užetu koje se ne isteže, jer se tada uloženi rad penjača ne gubi na istezanje užeta.

-otpornost na vlagu, hladnoću i temperaturu- je kvalifikacija po kojoj se užad razlikuju. Prodor vlage u uže u potpunosti menja njegove dinamičke karakteristike težinu. Pri korišćenju užeta potrebno je višestruko se uveriti da nema mogućnosti trenja užeta o drugo uže ili o neki detalj stene. 

Kada se govori o užadi,tada se misli na debljine od 9-12 mm i dužine od 40-80 metara za dinamičku i 20-150 metara za statičku užad. Užad koja su manje debljine nazivaju se prusicima (6-8mm) ili zamkama (3-5mm),o njima detaljnije u nekom od narednih tekstova.

Svako uže ima na košuljici tzv. kontrolnu nit koja je upadljive boje i koja se proteže celom dužinom užeta u pravilnoj spirali. Kontrolna nit služi za proveru ispravnosti užeta.

Pošto je uže ključni atribut spasilaštva i planinarstva uopšte, potrebno je strogo paziti na njegovu ispravnost. U tom cilju potrebno je preduzimati sledeće:

-Užad se ne smeju čuvati mokra ili vlažna. Uže se suši na promaji u hladovini u slobodnim namotajima.

-Svako uže mora imati svoj karton u kome se vodi kako je i koliko korišćeno.

-Uže se ne sme gaziti jer je to najbolji način za oštećenje jezgra koje se teško primećuje.

-Krajevi užeta moraju se povremeno obnavljati kako se uže ne bi rasulo.

-Uže se ne sme puštati da brzo curi, jer je posebno osetljivo na trenje.

-Pre i posle korišćenja uže se obavezno povlači kroz ruke i proverava od oštećenja košuljice ili jezgra.

-Na kraju, svako uže koje je oštećeno u nekom delu, tako da se ne može koristiti, potrebno je skratiti tako da ne obuhvata taj deo ili ga u potunosti uništiti kako se ne bi greškom koristio.

Danas su nam na raspolaganju razne vrste primusa, kako po obliku tako i po vrsti goriva koje koriste. Postoje primusi koji kao gorivo koriste benzin, špiritus, petrolej, propan-butan gas...Među planinarima i alpinistima najrašireniji su primusi na propan-butan gas sa zamenljivim kartušama (boce) kako zbog jednostavnosti upotrebe tako i zbog svoje male težine i gabarita. Mana primusa na gas je što loše rade na niskim temperaturama, zato zimi vodimo računa i primus nikad ne stavljamo direktno na sneg.

Lavinska oprema-spada lopata za sneg,lavinska sonda i ortovox uređaji.

Lopata za sneg služi za iskopavanje unesrećenih planinara.Uglavnom se pravi od aluminijuma i teleskopskog je tipa.

Lavinska sonda upotrebljava se za pronalaženje ljudi i opreme u snežnim lavinama.Sastoji se od 6 aluminijumskih šipki povezanih kevlarskim užetom da nebi ispadale.Funkcionišu po principu zabadanja u sneg i služe za pretragu.

Postoje i specijalni uređaji  koji imaju lokatore na sebi pomoću kojih se locira zatrpani planinar,ali on se mora uključiti pre prelaska lavinske teritorije.