Postoje razne teorije oko upotrebe penjackih pojaseva.Postoje:sedezni,prsni,i kompletan gornji i donji pojas,a mogu biti i muski i zenski.Pojasevi su izradjeni od sirokih najlonskih traka i imaju mogucnost podesavanja velicine i sirine prema potrebama korisnika.Prilikom pada pojas mora opterecenje jednako rasporediti po celom telu.Visina navezivanja mora biti iznad pojasa,pa do grudi(gde je krajnja tacka vezivanja). U alpinizmu uglavnom koristimo kombinaciju sedeznog i prsnog pojasa.Na alpinisticke uspone trebamo izbegavati da idemo samo u sedezu jer on nije dovoljna zastita za vece padove.Prilikom takvih padova moze doci do preloma kicme.
Za zimske uspone i ekspedicije na visoke planine uglavnom se koriste jednodelni pojasevi jer mogu da se podese i obuku preko debele zimske odece.
Penjacki pojas je neophodan jer je mnogo bezbednije i udobnije penjati u njemu,i obavezan je deo opreme kada upotrebljavamo uze.
Stari planinari i alpinisti su pojaseve pravili od prusika.Oni su uplitali prusike i razne cvorove pomocu cega su dobijali gornje i donje pojaseve.Nazivali su ih prusikove gace ili tange,kako bi se salili neki od njih.Ti pojasevi nisu bili udobni jer su usecali kozu ali su umeli da spasu zivote kada je bilo potrebno.
