planinarenje i alpinizam

Alpinizam u Srbiji se javlja relativno kasno.Prva interesovanja za alpinizam pojavili su se tek 1928.godine.Prvi alpinisti penju izmedju dva svetska rata uglavnom u stenama Slovenackih Alpa.

Kao i u svetu,drugi svetski rat zaustavlja rad alpinista u Srbiji.Ali posle rata alpinizam u Srbiji nije zaboravljen i posle nekoliko godina tacnije 1948.godine osniva se prva alpinisticka sekcija u Beogradu.Nedugo zatim osnivaju se nove alpinisticke sekcije u vecim gradovima Srbije.Pocinje vrlo intezivam rad Srpskih alpinista.

Ali ne zadugo,kao i u zivotu tako i u alpinizmu dolazi do uspona i padova.Neke sekcije se gase,neke se nove otvaraju.

Pocetkom osamdesetih godina alpinizam u Srbiji dobija novi zamah.Pocinju da se organizuju tecaji za alpinisticke instruktore.Ipak krajem osamdesetih godina proslog veka interesovanje za alpinizam opada.Kriza u drustvu i raspad zajednicke drzave dovodi do smanjenja aktivnosti alpinizma.

 Alpinizam u Srbiji je kao feniks,umire i ponovo se radja iz pepela snazniji i jaci nego predhodni,siguran sam da ce tako biti i u buducnosti.

Mozemo zakljuciti da je domet srpskih alpinista dosta skroman.Razlog za ovo ima svakako dosta,ali je isto tako vazno da je interesovanje za alpinizam bilo i da ce ga sigurno biti i u buduce.

Tesko je dati neku preciznu definiciju sta je to alpinizam,ljudi slicni meni i ja smatramo da je alpinizam ustvari svaki duzi boravak u prirodi van uobicajnih planinarskih staza gde svaku turu treba ozbiljno planirati i pripremiti je jos kod kuce.To znaci biti u prirodi leti i zimi trazeci sto strmilji put ka vrhu i vrhu svojih mogucnosti.

 Treba napomenuti da su Alpinisti ustvari  planinari,ali njihov put nije nimalo lak ni brz,potrebne su godine rada i odricanja da bi se steklo ovo zvanje.Isto tako trebamo znati da je alpinizam jedan lep sport koji se obavlja preko cele godine i leti i zimi i gde prema svojim mogucnostima biramo tezinu uspona i penjemo samo ono cemu smo dorasli i sto nam pricinjava zadovoljstvo.   

 Nemoguce je opisati to zadovoljstvo koje covek oseca penjuci smeri raznih tezina i kada telo i duh predaje prirodi postajuci deo nje same.

Biti clan alpinisticke organizacije znaci biti covek snazne volje i jakog duha.

Vecina ljudi koji zele da se bave ovim sportom neznaju razliku izmedju ove dve stvari.Po meni to je veoma razlicito,razlika se meri u odnosu na tezinu smera,opreme koja se koristi,celog planiranja  puta,i jos mnogo drugih cinilaca.

 Planinarenje predstavlja sve oblike odlaska u planinu,bez nekog posebnog znanja,obuke i tehnike.

Za planinarske akcije postoji vodici,koji vode racuna o grupi ljudi koje vode i celog plana puta.

Sto se tice Alpinizma on spada u vrhunske sportove.Spada u sportove sa najvecim faktorom rizika.Ljudi koji se bave alpinizmom moraju biti u savrsenoj fizickoj kondiciji,da budu obuceni za koriscenje tehnicke opreme,da poznaju orjentaciju u planini,da poznaju prvu pomoc i jos mnogo drugih stvari koje se uce vremenom.Dug je put od planinara do alpiniste.

Pocetnik mora da na pocetku razmisli cime zeli da se bavi i koliko je spreman da istraje u tome.Ako zeli da postane alpinista i da se ozbiljno bavi ovim hobijem mora prvo da zavrsi letnji pa zimsi alpinisticki tecaj,da procita raznu literaturu,a po meni najbitnija stvar je pitati iskusnije ljude i slusati njihove price i dozivljaje sa penjanja.