planinarenje i alpinizam

Zaglavci- posebne naprave koje se koriste za obrazovanje među-sidrišta. Od svih načina sidrenja ovo je svakako najteži. Međutim, sigurnost ovakvog sidrišta je u najvećoj meri uslovljena određenim predpostavkama pada i jako zavisi od onoga ko ga postavlja.

Faktor pouzdanosti zavisi od izbora pukotine ili reljefnih oblika. Ova vrsta sidrenja se nikad, ili vrlo retko koristi prilikom spašavanja. U alpinizmu, a pogotovo u nekim njegovim varijantama se zaglavci dosta koriste. Zaglavci ne oštećuju stenu a mogu se praviti i korišćenjem čvorova na užetu za zaglavljivanje u neki reljefni oblik. Zaglavci se mogu posmatrati i kao jedno vrlo specifična mešavina prirodnih i veštačkih sidrišta. Ukoliko je dobro postavljen može držati i vrlo velika opterećenja.

Spitovi- koriste se za obrazovanje sidrišta. Split je jedna vrsta tipla za stenu. Pravi se od čelika i služi kako za burgijanje, tako i za ušrafljivanje. Postoji više oblika i principa. Ukoliko je odabrana dobra stena ili dobro mesto, i ako je spit nabijen u skladu sa svim pravilima, tada ovo predstavlja izuzetno siguran način sidrenja. Kod ovog načina sidrenja subjektivnost je ispoljena u izboru površine u koju se spit postavlja. Samo zabijanje spita obavlja se posebnim alatom –spiter ili borer-u koji se lupa čekićem. Ovo je naporan i relativno dug posao koji se radi uvek kada je potrebno napraviti glavno, noseće ili sigurnosno sidrište.

Klinovi-koriste se za obrazovanje čvrstih tački, tj.svih vrsti sidrišta. Koliko će dejstvo sile izdržati klin zavisi od mnogih faktora, ali pre svega je to vrsta klina, način zabijanja, vrsta opterećenja koja deluje na njega, kvalitet podloge u koju je zabijen. Klinovi se uvek zabijaju u pukotine stena. Oblici i vrsta klinova zavise od oblika i veličine pukotine i načina na koji se opterećuje. Razlikujemo horizontalne i vertikalne klinove, a mogu biti i u obliku slova U, V i Z. Posebni klinovi se koriste za ledničke uslove. Za vrlo tvrd sabijen sneg ili led koristimo vrlo duge profilne klinove od lake legure. Na usponima u ledu, ledni klinovi su nam i jedino sredstvo za osiguravanje. Razlikujemo ledne klinove za nabijanje  i ledne vijke koji se uvrću u led, za tvrd i vrlo tvrd led, svejedno je koje ledne klinove koristimo, ali za plavi led i vodeni led preporučuje se samo korišćenje lednih vijaka jer nabijanjem bi mogli da stvorimo pukotine u ledu, ili bi mogli da odronimo i veće komade leda. Svaki klin koji se nabije mora se proveriti. Ipak, ne može se sa sigurnošću tvrditi da li će klin i koliko držati, a još je manje moguće tačno opisati kako treba nabiti klin, gde ga nabiti i koji klin upotrebiti da bi on držao. Pravilno postavljen klin je stvar iskustva onoga ko ga postavlja.

Prednost klina u odnosu na druge načine veštačkog sidrenja je dobar kompromis lakoće i brzine postavljanja sidrišta u odnosu na sigurnost koju pruža.

Podmetač-armofleks je napravljen od presovanog sunđera.armofleks debljine 1,5cm ima izolacione karakteristike sunđera debljine 10 cm. Armofleks nam služi kao podloga i izolator za vreću za spavanje u šatoru,vučijoj jami,itd. Armofleks je jako dobar termo izolator i štiti nam telo od hladnoće zemlje ili snega. U novije vreme postoje podmetači izrađeni  i od drugih materijala tj.termoresta, neki su punjeni specijalnom penom i imaju mogućnost samonaduvavanja, mnogo su lakši za nošenje i udobniji. Jedina mana im je što u dodiru sa derezama ili nekim oštrim predmetima dolazi do bušenja podloške, zato treba posebno da vodimo računa.

Postoje razne vrste šatora.Mogu biti:jednoslojni ,dvoslojni,troslojni  i ekspedicijski šatori.

Prilikom kupovine,mi ih biramo tako što prvo dobro razmislimo u kakvim uslovima će mo koristiti tj. da li idemo na obično kampovanje,da li planinarenje upražnjavamo zimi ili leti.Sve zavisi od vaših  želja i mogućnosti.

Jednoslojni šatori se uglavnom koriste za letnnji boravak u prirodi.

Dvoslojni šatori  se mogu koristiti  i leti i zimi u planini,ali pod uslovom da su napravljeni od nekih dobrih materijala.

Troslojni šatori se najčešće koriste za bilo kakve ozbiljnije ture.Veoma su dobri i imaju veću otpornost na vetar,kišu,sneg,sunce,itd.

Šator se sastoji od dna,kupole i aluminijumskih šipki.Uglavnom se uzima šator za dve osobe zbog boljeg komfora.Težina šatora je mnogo bitna.Šator ne bi smeo da prelazi 2kg.Odnosno najbolje da budu između 1-1,5kg.Ova razlika zvuči smešno zar ne ali kada se sa punom opremom krene na planinarenje ovih kilo posle 15-20 km pretvore se u 30kg.

Šator mora da bude što jednostavniji za sklapanje i rasklapanje,i mora da ima dva izlaza jedan veći za ljude i jedan sa druge strane manji za opremu.Izrađuju se razni oblici šatora,a oblik igloa se jako dobro pokazao na jakom vetru.

Rukavice-zimi je potrebno imati više pari,obično tri para.Jedne nosimo sa prstima (vunene,kožne,od polara) i druge koje zovemo navlačne ,obično sa palcem a bez prstiju koje oblačimo preko prvog para rukavica da bismo ih zaštitili od kvašenja.Navlačne rukavice se prave od nekog nepromočivog materijala (u novije vreme najčešće od Gorotex-a).Za visoke planine navlačne rukavice se pune paperijem kako bi dodatno štitile ruke od velike hladnoće.

Leti nam nisu potrebne neke specijalne rukavice ako ne idemo iznad 3000m,dovoljne su samo rukavice bez prstiju,a mogu i neke tanke zbog mogućeg vetra.One nas štite od mogućih žuljeva,zbog korišćenja štapova.

Za kapu je važno da štiti glavu i uši od hladnoće.Dobro je da kapa može da se spusti sve do vrata,a otvor za oči da nebude veliki kako bi kapa pokrivala nos i usta.Ovakve kape zovemo fantomke.

Za planinare a pogotovo za alpiniste najprikladnija je takozvana čeona lampa.Kako joj ime kaže ova lampa stoji na glavi tako da su nam ruke slobodne za obavljanje drugih poslova po kampu.Slobodne ruke pružaju mogućnost alpinistima da još po mraku krenu na uspon ili ako ih uhvati mrak pruža im mogućnost da izađu iz smera ili da se vrate u kamp.

Posebna pogodnost nošenja lampe na glavi je ta da kuda okrenemo glavu tamo i osvetljavamo prostor.U prodavnicama planinarske opreme možemo naći razne čeone lampe,sa običnim sijalicama,sa halogenim ili sa specijalnim led dijodama koje su jako štedljive a sasvim dobro osvetljavaju prostor.Jasno prema ceni je kvalitet pa ako često idemo na ozbiljne ture onda ne treba štedeti.

GPS-(Global Positioning System) prijemnik prima signal sa satelita.Upoređuje razliku između momenta slanja i svog trenutnog vremena.Na osnovu te razlike koja predstavlja vreme putovanja signala od satelita do prijemnika,određuje udaljenost satelita koji je poslao signal.Obradom signala sa najmanje tri satelita prijemnik izračunava svoju poziciju na Zemljinoj kugli.U kombinaciji sa vremenom:brzina kretanja ,pređeni put,brzina penjanja ili spuštanja,vreme potrebno da se stigne do cilja.

Što veći broj signala satelita u prijemniku,to veća tačnost izračunate pozicije.Određeni atmosferski uslovi i razni izvori grešaka smanjuju tačnost.Prijemnici iz ekonomske klase:prosečna tačnost od 15m,95% vremena.

Najmanje tri satelita za odredjivanje 2D koordinata,

Najmanje četiri satelita za određivanje nadmorske visine.

Šta može GPS pitate se sad,odgovor je može mnogo toga :) ,a ovu su neke od stvari.

-Izračunava koordinate geografske širine i dužine tačke na kojoj se nalazimo

-pokazuje liniju na displeju koja predstavlja put kojim smo prošli,

-brzinu kojom se krećemo,ukupno pređeni put,nadmorska visina tačke na kojoj se nalazimo

-modeli sa barometarskim visinomerom pokazuje nam topografski profil terena kojim se krećemo,ukupan uspon i ukupan spust,kratkoročnu vremensku prognozu.

-prikazuje kompas i mogućnost navigacije po azimutu ili po projektovanju tački.

-mogućnost memorisanja naše maršute i podataka o koordinatama i visinama tačaka koje smo prošli.Na putu kojim se krećemo možemo po želji da upisujemo putne tačke,raskrsnice,objekte tzv.waypoint-e,koje kasnije možemo da koristimo za navigaciju.

-memorisanje snimljenih putanja (tracklog-ova).Tracklog-ove i waypoint-e moguće je prebaciti na računar ili ih učitati iz njega.Svoje ili tuđe logove  i tačke možemo koristiti kao pouzdanog vodiča.

-korisne sitnice:vreme izlaska i zalaska sunca,prikaz mesečevih mena.

Postoje razni modeli  i vrste GPS-ova,a evo nekih:LEGEND,VISTA KLASIK,GPSMAP,Colorado 300 i još mnogi drugi.Cena uređaja se kreće od 15 000 do 50 000 dinara,a naravno da postoje i skuplji uređaji. 

Ova vrsta opreme obuhvata niz elemenata koji zavise od trenutne situacije,planiranog pohoda i organizacije.Osnovne instance ove klase opreme čine pištaljka,megafon,ručne i stacionarne radio stanice za audio signalizaciju i komunikaciju,odnosno signalni pištolj i raketa,tj raznobojni svetleći štapovi i lampe za vizuelnu signalizaciju i komunikaciju.

Ova vrsta opreme ima dvostruku značaj : sa jedne strane omogućava komunikaciju spasilaškog tima sa povređenim ili ugroženim licima,a sa druge strane omogućava međusobnu komunikaciju članova spasilačkog tima.I jedna i druga kategorija imaju ogroman značaj u akciji spašavanja.Svaki planinar bi trebao da ima pištaljku okačenu za ranac. Neki ranci imaju u sklopu kopči napravljenu pištaljku.