planinarenje i alpinizam

Zaglavci- posebne naprave koje se koriste za obrazovanje među-sidrišta. Od svih načina sidrenja ovo je svakako najteži. Međutim, sigurnost ovakvog sidrišta je u najvećoj meri uslovljena određenim predpostavkama pada i jako zavisi od onoga ko ga postavlja.

Faktor pouzdanosti zavisi od izbora pukotine ili reljefnih oblika. Ova vrsta sidrenja se nikad, ili vrlo retko koristi prilikom spašavanja. U alpinizmu, a pogotovo u nekim njegovim varijantama se zaglavci dosta koriste. Zaglavci ne oštećuju stenu a mogu se praviti i korišćenjem čvorova na užetu za zaglavljivanje u neki reljefni oblik. Zaglavci se mogu posmatrati i kao jedno vrlo specifična mešavina prirodnih i veštačkih sidrišta. Ukoliko je dobro postavljen može držati i vrlo velika opterećenja.

Spitovi- koriste se za obrazovanje sidrišta. Split je jedna vrsta tipla za stenu. Pravi se od čelika i služi kako za burgijanje, tako i za ušrafljivanje. Postoji više oblika i principa. Ukoliko je odabrana dobra stena ili dobro mesto, i ako je spit nabijen u skladu sa svim pravilima, tada ovo predstavlja izuzetno siguran način sidrenja. Kod ovog načina sidrenja subjektivnost je ispoljena u izboru površine u koju se spit postavlja. Samo zabijanje spita obavlja se posebnim alatom –spiter ili borer-u koji se lupa čekićem. Ovo je naporan i relativno dug posao koji se radi uvek kada je potrebno napraviti glavno, noseće ili sigurnosno sidrište.

Klinovi-koriste se za obrazovanje čvrstih tački, tj.svih vrsti sidrišta. Koliko će dejstvo sile izdržati klin zavisi od mnogih faktora, ali pre svega je to vrsta klina, način zabijanja, vrsta opterećenja koja deluje na njega, kvalitet podloge u koju je zabijen. Klinovi se uvek zabijaju u pukotine stena. Oblici i vrsta klinova zavise od oblika i veličine pukotine i načina na koji se opterećuje. Razlikujemo horizontalne i vertikalne klinove, a mogu biti i u obliku slova U, V i Z. Posebni klinovi se koriste za ledničke uslove. Za vrlo tvrd sabijen sneg ili led koristimo vrlo duge profilne klinove od lake legure. Na usponima u ledu, ledni klinovi su nam i jedino sredstvo za osiguravanje. Razlikujemo ledne klinove za nabijanje  i ledne vijke koji se uvrću u led, za tvrd i vrlo tvrd led, svejedno je koje ledne klinove koristimo, ali za plavi led i vodeni led preporučuje se samo korišćenje lednih vijaka jer nabijanjem bi mogli da stvorimo pukotine u ledu, ili bi mogli da odronimo i veće komade leda. Svaki klin koji se nabije mora se proveriti. Ipak, ne može se sa sigurnošću tvrditi da li će klin i koliko držati, a još je manje moguće tačno opisati kako treba nabiti klin, gde ga nabiti i koji klin upotrebiti da bi on držao. Pravilno postavljen klin je stvar iskustva onoga ko ga postavlja.

Prednost klina u odnosu na druge načine veštačkog sidrenja je dobar kompromis lakoće i brzine postavljanja sidrišta u odnosu na sigurnost koju pruža.

Podmetač-armofleks je napravljen od presovanog sunđera.armofleks debljine 1,5cm ima izolacione karakteristike sunđera debljine 10 cm. Armofleks nam služi kao podloga i izolator za vreću za spavanje u šatoru,vučijoj jami,itd. Armofleks je jako dobar termo izolator i štiti nam telo od hladnoće zemlje ili snega. U novije vreme postoje podmetači izrađeni  i od drugih materijala tj.termoresta, neki su punjeni specijalnom penom i imaju mogućnost samonaduvavanja, mnogo su lakši za nošenje i udobniji. Jedina mana im je što u dodiru sa derezama ili nekim oštrim predmetima dolazi do bušenja podloške, zato treba posebno da vodimo računa.

Postoje razne vrste šatora.Mogu biti:jednoslojni ,dvoslojni,troslojni  i ekspedicijski šatori.

Prilikom kupovine,mi ih biramo tako što prvo dobro razmislimo u kakvim uslovima će mo koristiti tj. da li idemo na obično kampovanje,da li planinarenje upražnjavamo zimi ili leti.Sve zavisi od vaših  želja i mogućnosti.

Jednoslojni šatori se uglavnom koriste za letnnji boravak u prirodi.

Dvoslojni šatori  se mogu koristiti  i leti i zimi u planini,ali pod uslovom da su napravljeni od nekih dobrih materijala.

Troslojni šatori se najčešće koriste za bilo kakve ozbiljnije ture.Veoma su dobri i imaju veću otpornost na vetar,kišu,sneg,sunce,itd.

Šator se sastoji od dna,kupole i aluminijumskih šipki.Uglavnom se uzima šator za dve osobe zbog boljeg komfora.Težina šatora je mnogo bitna.Šator ne bi smeo da prelazi 2kg.Odnosno najbolje da budu između 1-1,5kg.Ova razlika zvuči smešno zar ne ali kada se sa punom opremom krene na planinarenje ovih kilo posle 15-20 km pretvore se u 30kg.

Šator mora da bude što jednostavniji za sklapanje i rasklapanje,i mora da ima dva izlaza jedan veći za ljude i jedan sa druge strane manji za opremu.Izrađuju se razni oblici šatora,a oblik igloa se jako dobro pokazao na jakom vetru.

Rukavice-zimi je potrebno imati više pari,obično tri para.Jedne nosimo sa prstima (vunene,kožne,od polara) i druge koje zovemo navlačne ,obično sa palcem a bez prstiju koje oblačimo preko prvog para rukavica da bismo ih zaštitili od kvašenja.Navlačne rukavice se prave od nekog nepromočivog materijala (u novije vreme najčešće od Gorotex-a).Za visoke planine navlačne rukavice se pune paperijem kako bi dodatno štitile ruke od velike hladnoće.

Leti nam nisu potrebne neke specijalne rukavice ako ne idemo iznad 3000m,dovoljne su samo rukavice bez prstiju,a mogu i neke tanke zbog mogućeg vetra.One nas štite od mogućih žuljeva,zbog korišćenja štapova.

Za kapu je važno da štiti glavu i uši od hladnoće.Dobro je da kapa može da se spusti sve do vrata,a otvor za oči da nebude veliki kako bi kapa pokrivala nos i usta.Ovakve kape zovemo fantomke.

Za planinare a pogotovo za alpiniste najprikladnija je takozvana čeona lampa.Kako joj ime kaže ova lampa stoji na glavi tako da su nam ruke slobodne za obavljanje drugih poslova po kampu.Slobodne ruke pružaju mogućnost alpinistima da još po mraku krenu na uspon ili ako ih uhvati mrak pruža im mogućnost da izađu iz smera ili da se vrate u kamp.

Posebna pogodnost nošenja lampe na glavi je ta da kuda okrenemo glavu tamo i osvetljavamo prostor.U prodavnicama planinarske opreme možemo naći razne čeone lampe,sa običnim sijalicama,sa halogenim ili sa specijalnim led dijodama koje su jako štedljive a sasvim dobro osvetljavaju prostor.Jasno prema ceni je kvalitet pa ako često idemo na ozbiljne ture onda ne treba štedeti.

GPS-(Global Positioning System) prijemnik prima signal sa satelita.Upoređuje razliku između momenta slanja i svog trenutnog vremena.Na osnovu te razlike koja predstavlja vreme putovanja signala od satelita do prijemnika,određuje udaljenost satelita koji je poslao signal.Obradom signala sa najmanje tri satelita prijemnik izračunava svoju poziciju na Zemljinoj kugli.U kombinaciji sa vremenom:brzina kretanja ,pređeni put,brzina penjanja ili spuštanja,vreme potrebno da se stigne do cilja.

Što veći broj signala satelita u prijemniku,to veća tačnost izračunate pozicije.Određeni atmosferski uslovi i razni izvori grešaka smanjuju tačnost.Prijemnici iz ekonomske klase:prosečna tačnost od 15m,95% vremena.

Najmanje tri satelita za odredjivanje 2D koordinata,

Najmanje četiri satelita za određivanje nadmorske visine.

Šta može GPS pitate se sad,odgovor je može mnogo toga :) ,a ovu su neke od stvari.

-Izračunava koordinate geografske širine i dužine tačke na kojoj se nalazimo

-pokazuje liniju na displeju koja predstavlja put kojim smo prošli,

-brzinu kojom se krećemo,ukupno pređeni put,nadmorska visina tačke na kojoj se nalazimo

-modeli sa barometarskim visinomerom pokazuje nam topografski profil terena kojim se krećemo,ukupan uspon i ukupan spust,kratkoročnu vremensku prognozu.

-prikazuje kompas i mogućnost navigacije po azimutu ili po projektovanju tački.

-mogućnost memorisanja naše maršute i podataka o koordinatama i visinama tačaka koje smo prošli.Na putu kojim se krećemo možemo po želji da upisujemo putne tačke,raskrsnice,objekte tzv.waypoint-e,koje kasnije možemo da koristimo za navigaciju.

-memorisanje snimljenih putanja (tracklog-ova).Tracklog-ove i waypoint-e moguće je prebaciti na računar ili ih učitati iz njega.Svoje ili tuđe logove  i tačke možemo koristiti kao pouzdanog vodiča.

-korisne sitnice:vreme izlaska i zalaska sunca,prikaz mesečevih mena.

Postoje razni modeli  i vrste GPS-ova,a evo nekih:LEGEND,VISTA KLASIK,GPSMAP,Colorado 300 i još mnogi drugi.Cena uređaja se kreće od 15 000 do 50 000 dinara,a naravno da postoje i skuplji uređaji. 

Ova vrsta opreme obuhvata niz elemenata koji zavise od trenutne situacije,planiranog pohoda i organizacije.Osnovne instance ove klase opreme čine pištaljka,megafon,ručne i stacionarne radio stanice za audio signalizaciju i komunikaciju,odnosno signalni pištolj i raketa,tj raznobojni svetleći štapovi i lampe za vizuelnu signalizaciju i komunikaciju.

Ova vrsta opreme ima dvostruku značaj : sa jedne strane omogućava komunikaciju spasilaškog tima sa povređenim ili ugroženim licima,a sa druge strane omogućava međusobnu komunikaciju članova spasilačkog tima.I jedna i druga kategorija imaju ogroman značaj u akciji spašavanja.Svaki planinar bi trebao da ima pištaljku okačenu za ranac. Neki ranci imaju u sklopu kopči napravljenu pištaljku.

Dereze služe za sigurno i brzo hodanje po tvrdim snežnim i ledenim podlogama.Postavljaju se na cipele,na kojima moraju stajati čvrsto.Mogu se povezati trakama,gurtnama,prusicima ako su starijeg tipa,ili preklapanjem automatskog osigurača kod novijih modela.

Razlikujemo:obične(univerzalne),polu-automatske i automatske dereze.Automatske dereze se uglavnom stavljaju na plastične cipele ili na cipele koje imaju dodatak za postavljanje tih tipova dereza.Prave se od lakih metalnih legura.Od njih se očekuje da budu dobro urađene,čvrste,lake,jednostavne za stavljanje skidanje i transport.Imaju 6-12 zubaca koji su oštre,a prilikom transporta zaštičuju.Mogu biti iz jednog ili dva komada.Dereze moraju dobro da prilažu uz cipelu,koja se u njima ne sme pomerati.One ne smeju biti suviše zategnite,da ne bi zaustavile cirkulaciju krvi i uzrokovale smrzavanje stopala,niti suviše labave,da ne bi spadale.Mogu se podešavati prema brojevima cipela.

Dereze koje se koriste za penjanje leda i strmina imaju dva zuba okrenuta napred za lakše penjanje.

Pre svake upotrebe moramo proveriti ispravnost dereza i traka za vezivanje.Dereze se kače na ranac,gde se i nose.Prilikom transporta u nekom prevoznom sredstvu moraju imati zaštitu,da ne bi došlo do slučajnog povređivanja nekog člana tima ili do cepanja nekog dela opreme.U novije vreme kupuje se sa futrolom,a ko nema futrolu moze da ih ubode u parče stiropora i tako da ih trasnportuje.

Bajla ili ledni čekić-su naprave slične cepinu,pri čemu na glavi imaju jedan špic(kao cepin) i jedan čekić,umesto lopatice kod cepina.Pored namene koju ima i cepin,bajla se zbog čekića koristi za zabijanje lednih i snežnih klinova,odnosno za odvaljivanje komada leda.Koristi se u kombinaciji sa cepinom za penjanje u ledu,odnosno kao alatka za drugu ruku.Kao i cepin,mogu postojati različiti oblici,u zavisnosti od vrste uspona i podloge.

Cepin je sprava slična pijuku,odnosno krampu modifikovana za potrebe hodanja po snežnim ili lednim strminama.Cepin ima glavu,telo i vrat.Može imati duže ili kraće telo i to manje ili više zakrivljeno.Oblik cepina bira se prema nameni i usponu koji se planinari.Glava ima dva kraja,oba naoštrena i zašiljena,pri čemu je jedna strana špic,a druga lopatica.Na drugom kraju tela se nalazi zašiljeni završetak.Na telu cepina postoji ručka,a na vratu postoji rupa pomoću koje se cepin navezije na pojas.

Koristi se i za pravljenje stepenica u ledu,odnosno za pravljenje osiguravajućih štandova.Konačno cepin može služiti i kao sidrište,odnosno oslona tačka za samoosiguranje,jer nabijen duboko u led ili tvrd sneg celim telom,cepin je vrlo teško izbiti.Prilikom penjanja u ledu cepin vam je produžena ruka,odnosno kuka koja neće proklizati.Prilikom okliznuća i pada,cepin služi za kočenje i zaustavljanje.Može se koristiti samostalno ili u kombinaciji sa bajlom,odnosno ledničkim čekićem.Na glečerima nam služi za sondiranje pukotina i snežnih mostova ,za spašavanje iz ledničkih pukotinaCepin je nezamenljiv deo opreme za hodanje u snegu i ledu.

Kako izabrati dužinu cepina pitanje je sad.Stari planinari su birali dužinu cepina,tako što su stajali,cepin uzeli u ruku, i paralelno ga držali sa nogom i kad bi kraj cepina dotakao pod,to bi bila prava dužina.Što se tiče novih tehnika,evo jedne:Stanemo,raširimo ruke,u jednu ruku uzmemo cepin i stavimo ga da bude paralelan sa rukom.Kada kraj cepina dođe ispod ruke,to bi trebala da bude vaša dužina cepina.

Vreća za spavanje  je uvek potrebna,bez obzira da li ste u domu ili u šatorima.Vreće mogu biti veoma različite.Pod planinarskom vrećom podrazumevamo perjanu ili sintetičku vreću tipa “ mumija ” , koja je predviđena za boravak na temperaturi do 0 stepeni.Iskustvo govori da je ovakav profil vreče dovoljno dobar za sve „ normalne “ aktivnosti tokom svih godišnjih doba u načim uslovima.

Ako se planira boravak na većoj zimi,potrebna je bolja vreća ili dve vreće prethodnog tipa.Perjana vreća se razlikuje od sintetičke utoliko što ju je za istu temperaturu moguće pakovati na manju zapreminu.Pri tome perje,kada se nakvasi,gubi svojstva toplotne izolacije,što nije slučaj sa vrećom sa sintetičkim punjenjem.Bivak vreca se ispostavlja kao apsolutno neophodan deo opreme za svaku planinarsku aktivnost.Ona se pakuje na jako malu zapreminu,i ne predstavlja opterećenje,a izuzetno je korisna za boravak u planini.Vreca za spavanje ne sme da bude preuska jer je spavanje u njoj tada neprijatno.

Tezina vrece ne bi trebala da prelazi 1500g.Prilikom kupovine vrece dobro razmislite kakva vam je vreca potrebna i za kakve uslove,tj.sve zavisi od vas i vasih zelja i mogucnosti,ali nemojte zuriti pri kupovini.

Prsna penjalica namenjena je za penjanje.Nosi se vezana u penjačkom pojasu.U kombinaciji sa nožnom omogućava najlakše i najudobnije penjanje.Služi i kao samoosiguranje pri penjanju  po lestvama i strminama.

Hvataljke tipa žimar,neki ih zovu asenderi imaju složeniji mehanizam i upotrebljava se u paru.Sa donje strane ima otvor za zamku,koja se optereti.Sa užadima debljine od 7-14mm.Način funkcionisanja ovih sprava je takav da pošto se postavi na uže ,ona može napredovati samo u jednom pravcu.Postavlja se na uže tako što se otvori čeljust i ubaci se uže u zaštićeni deo.Čeljust se zatvori i spremna je za upotrebu.Da bi se skinula sa užeta,potrebno je rasteretiti je.Maksimalna izdržljivost ove sprave je 4000 N odnosno 400 kg.Prilikom korišćenja jedino dozvoljeno opterećenje je aksijalno.Kada se ne koristi potrebno je zatvoriti čeljust jer se troši opruga u mehanizmu.